Kako ukloniti mikroplastiku iz vode?

Stara Metoda za Novo Rešenje Problema Mikroplastike!

 

Filtracija mikroplastike u vodi za piće: Nema potrebe za specijalnim filterima!

Poslednjih godina smo mnogo čuli o mikroplastici i njenim štetnim efektima.

Mikroplastika su plastične čestice manje od 5 milimetara (često mnogo manje), koje potiču iz dva glavna izvora. Primarna mikroplastika su male plastične čestice proizvedene za specifične namene, kao što su plastične mikročestice u kozmetici (kao što su proizvodi za piling lica), industrijski proizvedeni mikropeleti ili plastična vlakna iz tekstila. Sekundarna mikroplastika nastaje razgradnjom većih plastičnih predmeta (kao što su boce i kese). Zbog UV zračenja, mehaničkog habanja i drugih faktora iz životne sredine, ovi materijali se raspadaju na sve manje delove. Te mikroplastike predstavljaju značajan ekološki problem, jer u velikoj meri zagađuju vodene površine.

Štetni efekti: Akumulirana u morima i okeanima, mikroplastika ima štetan uticaj na morski svet, jer ribe i druge morske životinje mogu slučajno da je progutaju. Ulaskom u lanac ishrane, one na kraju stižu i do ljudi, što izaziva sve veću zabrinutost zbog njihovih efekata na ljudsko zdravlje. Mikroplastika (koja danas u alarmantnim količinama ulazi u naše telo) može izazvati hormonske poremećaje, hronične upale, pa čak i rak. Iako različiti uređaji za filtriranje vode mogu ukloniti deo ovih čestica, oni često ne mogu da se izbore sa vrlo sitnim česticama, a ne svaka porodica ima pristup takvoj opremi.

Na sreću, naučnici su nedavno otkrili jednostavan i efikasan metod za uklanjanje mikroplastike iz vode.

Tim sa Medicinskog univerziteta u Guangdžouu i Univerziteta Đinan u Kini sproveo je testove koristeći meku i tvrdu (mineralima bogatiju) vodu iz slavine. U vodu su dodali nano- i mikroplastiku, zatim je prokuvali i filtrirali istaložene materijale. Na iznenađenje, otkrili su da ključanje značajno pomaže u čišćenju vode, posebno u tvrđim (mineralima bogatijim) vodama.

Prilikom zagrevanja vode iz slavine, prirodno se stvara kamenac (kalcijum karbonat). Isti krečnjački materijal koji se često vidi unutar kuhinjskih čajnika taloži se i na površini plastičnih čestica, oblažući ih u koru. Čak i u mekoj vodi, sa manje kalcijum karbonata, značajan deo mikroplastike se vezuje, a plastične čestice obložene krečnjakom mogu se zatim ukloniti jednostavnim filterom. Istraživači sugerišu da se ove čestice mogu filtrirati čak i običnim čajnim cedilom od nerđajućeg čelika.

Nema ništa novo: Istraživači su otkrili da ključanje vode može biti efikasno čak i u slučaju veće količine mikroplastike, a već je odavno poznato da je ključanje vode inače vrlo korisno. Ne samo da ključanjem vode možemo lakše ukloniti mikroplastiku, već možemo uništiti i različite patogene, čineći vodu iz nekih izvora pogodnom za piće, iako inače ne bi bila bezbedna. Istraživački tim se nada da će konzumacija prokuvane vode postati šire rasprostranjena, s obzirom na to da plastika sve više postaje deo naše svakodnevice. „Naši rezultati su veoma ohrabrujući, jer prikazuju tehniku koju svako može primeniti, a takođe ukazuju i na moguće pravce budućih istraživanja,“ pišu autori.

Vodeni problemi: Na svetu, milijarde ljudi se suočava sa nedostatkom kvalitetne vode za piće, što izaziva ozbiljne zdravstvene i društvene probleme. Prema izveštajima Ujedinjenih nacija, oko 2,2 milijarde ljudi trenutno nema pouzdan pristup čistoj vodi za piće. Među njima, približno 785 miliona ljudi živi u oblastima gde osnovne usluge vodosnabdevanja nisu dostupne, što znači da su često primorani da koriste zagađene izvore, što dovodi do teških bolesti.

Uzroci nedostatka čiste vode su različiti. U nekim regionima, kao što su Bliski Istok i Afrika, zbog nedostatka prirodnih izvora vode, veliki deo stanovništva nema dovoljno vode. Klimatske promene pojačavaju ekstremne vremenske pojave (npr. suše, poplave), što dodatno smanjuje raspoložive količine vode i pogoršava njen kvalitet. U mnogim zemljama u razvoju, industrijski zagađivači ulaze u izvore vode, pesticidi i veštačka đubriva zagađuju podzemne i površinske vode, posebno tamo gde se ne primenjuju odgovarajuće mere zaštite voda. U mnogim regionima nema izgrađene vodovodne mreže ili sistema za odvođenje otpadnih voda, što onemogućava pristup čistoj vodi. Ljudi koji žive u siromaštvu, posebno u ruralnim oblastima, često nemaju pristup potrebnom vodosnabdevanju, jer se razvoj usluga obično fokusira na bogatija, urbana područja.

Nedostatak kvalitetne vode za piće nosi ozbiljne zdravstvene rizike: bolesti koje se prenose kontaminiranom vodom, kao što su dijareja, kolera i tifus, uzrokuju stotine hiljada smrtnih slučajeva godišnje, posebno među decom. Obezbeđivanje pristupa vodi za piće je stoga osnovno ljudsko pravo i ključno za globalno zdravlje i razvoj.

Kada svemu ovome dodamo sve veću prisutnost mikroplastike, postaje jasno sa kakvim globalnim problemom se suočavamo i koliko su važna rešenja koja se lako mogu primeniti u svakodnevnom životu.

Zaključak: Higijenska rešenja mogu igrati ključnu ulogu u ovoj borbi. Integracijom naprednih tehnologija filtracije i promovisanjem praksi kao što je ključanje vode, higijenska industrija može značajno doprineti smanjenju prisustva mikroplastike u našoj vodi. Obezbeđivanjem čistije, bezbednije vode, ne samo da štitimo zdravlje pojedinaca, već se suočavamo sa rastućom ekološkom krizom. Integracija higijenskih praksi u svakodnevnu rutinu može osnažiti pojedince da preduzmu jednostavne, ali efikasne korake ka boljem zdravlju i čistijoj planeti.